Текст и перевод песни Skabo - Zmaj reda

Zmaj reda

Стих по пергаменту пише душа на перу
Тик по очеву опелу, тешка круна на мом челу
Па дао сам реч и сестру, спасао сам плебс и земљу
Плаћао сам данак зету, јахао у рат, уз песму
Али никада у срцу нисам изгубио веру
У Сина што на крсту страдо је за своју децу
Још он води моју руку, његов знак на моме стегу
За живота дижем кућу, дом за посвећене Њему
Схватио сам да моћ речи много већа је од мача
Човек стари, копни, бледи, временом се у прах враћа
И на челик који светли временом се рђа хвата
Само дело које вреди постаће део предања
Дајем пример, бакљу носим, не гаси се ватра знања
Владар писмен, ктитор школи, отворена врата здања
А кроз битке несаломив, први витез Реда змаја
Пресвучен у оклоп бојни пред јуриш на камп Султана

Ће се тепам с тија Турци, с тија Турци Арнаути.
Ће се тепам с тија Турци, с тија Турци Арнаути.
Ће се тепам с тија Турци, с тија Турци Арнаути.
Ће се тепам с тија Турци, с тија Турци...

На трон главни претендент нема обзира за савез
Мртвог зета дату реч, договори сад се газе
Незахвалан, он удари, погранична села пали
Требају му јаничари и све већи данак тражи
Верне дозивам прваке да мобилишу сељаке
Сви да оружја се лате и марширају напред
пред смену страже противника удар биће сутра
на челу гарде оклопника вршим смотру трупа
Судба тела је смрт, крај земаљскога живота
Јасно видим један пут, то је борба мога оца
Земљу браним, народ, крст као симбол Светог Тросјтва
мотив крајњи, то је, чврст, не пролазна задовољства
Зато срце ми је пуно, о, синови српскох мајки
Сви, без обзира на корен, витезови и сељаци
Сутра рано, у цик зоре, постаћемо ми јунаци
Чујте, бојно поље зове, земља за слободом вапи!

Ће се тепам с тија Турци, с тија Турци Арнаути.
Ће се тепам с тија Турци, с тија Турци Арнаути.
Ће се тепам с тија Турци, с тија Турци Арнаути.
Ће се тепам с тија Турци, с тија Турци...

Смирај дана носи покрет тешко поражене војске
Поље црвене је боје, где је тиранина гробље
Барјактари копља горе, да се барјаци вијоре
Овенчани славом борбе, доносимо дар слободе
Предах мира, трачак наде, да то трајни је потез
Једне империје моћне, јер је овај крај ко проклет
ту се интереси ломе, туда увек сила пође
лелек жена чест је овде на раскршћу (до) Европе

Ће се тепам с тија Турци, с тија Турци Арнаути.
Ће се тепам с тија Турци, с тија Турци Арнаути.
Ће се тепам с тија Турци, с тија Турци Арнаути.
Ће се тепам с тија Турци, с тија Турци Арнаути бе.

Dragon of the Order

The soul writes verses on parchment with a feather's grace,
Ticking like a father's funeral, a heavy crown upon my face.
I gave my word and sister, saved the people and the land,
Paid tribute to the son-in-law, rode to war, with song in hand.
But never in my heart did I lose faith,
In the Son who suffered on the cross for His children's sake.
He still guides my hand, His sign upon my banner bold,
In life, I raise a house, a home for those devoted to Him, I'm told.
I've realized the power of words is greater than the sword's might,
Man grows old, withers, fades, returning to dust with time's flight.
And even on shining steel, rust takes hold with age's chime,
Only deeds of worth become part of legend's rhyme.
I set an example, carry the torch, the flame of knowledge won't expire,
A literate ruler, patron of schools, the doors of learning open higher.
And through battles, unbreakable, the first knight of the Dragon's call,
Clad in battle armor, before the charge on the Sultan's wall.

I will fight these Turks, these Albanian Turks, you see,
I will fight these Turks, these Albanian Turks, you see,
I will fight these Turks, these Albanian Turks, you see,
I will fight these Turks, these Turks...

The main contender for the throne disregards the pact we made,
The dead son-in-law's given word, agreements now betrayed.
Ungrateful, he strikes, setting border villages aflame,
He needs janissaries and demands ever-increasing tribute's claim.
I summon loyal lords to mobilize the peasant throng,
Let all take up arms and march forth strong.
Before the changing of the enemy's guard, the blow will come tomorrow,
At the head of the armored guard, I review the troops with sorrow.
The body's fate is death, the end of earthly life's short span,
I clearly see one path, the struggle of my father, man.
I defend the land, the people, the cross, the Holy Trinity's sign,
The ultimate motive, firm, not fleeting pleasure's design.
Therefore, my heart is full, oh sons of Serbian mothers bold,
All, regardless of origin, knights and peasants, young and old,
Tomorrow early, at dawn's first light, we shall become heroes true,
Listen, the battlefield calls, the land cries out for freedom, too!

I will fight these Turks, these Albanian Turks, you see,
I will fight these Turks, these Albanian Turks, you see,
I will fight these Turks, these Albanian Turks, you see,
I will fight these Turks, these Turks...

The day's end carries the movement of a heavily defeated host,
The field is red, where the tyrant's graveyard lies, at what cost.
Standard-bearers raise their spears, letting banners flutter high,
Crowned with the glory of battle, we bring the gift of liberty nigh.
A respite of peace, a glimmer of hope, that this is a lasting decree,
Of a mighty empire, for this land is cursed, you see.
Interests clash here, force always finds its way,
The wail of women is common here at Europe's crossway.

I will fight these Turks, these Albanian Turks, you see,
I will fight these Turks, these Albanian Turks, you see,
I will fight these Turks, these Albanian Turks, you see,
I will fight these Turks, these Albanian Turks, indeed.