Lyrics and translation Beogradski Sindikat - Welcome to Srbija

Welcome to Srbija

Welcome to Srbija...
Welcome to Србија где мурија убија
Где нема правде ни за лек и само Бог је судија
Где све има своју цену, ал' нема ништа у поштењу
Уместо да се играју - клинци се иглају у вену
Где узори су лопови, дилери, певачице
Клинке не порасту, а већ су постале јебачице
Док млечни још се климају на мобилни се снимају
Ортацима из школе у ВЦ-у како шипују
После се питате зашто немамо децу
А ја питам Бога да л' памти нашу адресу
Цео живот на чекићу, слушам исту песму
33 године кад се окренем, где су
Неки кажу мени: "Сачекај још мало, па да крене
Промене су процес за које потребно је време
Иди кући пиши риме - не разумеш ти те теме
Пусти да нас воде паметнији од тебе"
А ја им кажем: "Издајници, палите од мене
Слушајте добро сада ово саопштење
Оформили смо фракције, екипе су спремне
Као 'Бадер Мајнхоф"' има све да вас сјебем"
Спреман као 'Хамас' репетирам калаш
К'о 'Новембар' ја те вребам док не постанеш мој талац
Као Апис, 'Црна рукаћ, за преврате сам зналац
К'о Београдски Синдикат држим чврсто правац.
Ово је питање живота и смрти
И ове реке крви пустили сте први
Сатеран у ћошак ја немам избор други
Свестан сам да губим, али биће ваших жртви.
Ово је питање живота и смрти
Проклињем вас Богом, јер ме терате да мрзим
Одговор је терор не би ли ме чули
Преживети нећу, али биће ваших жртви.
Све сте нам узели, и част и достојанство
Па шта није јасно када сутра неко с' маском
До зуба у оружју, неки очајник у градском
Да чује се гласно дигне све у ваздух
Газите по нама, газите и мртве
Не гледате назад - само паре да се врте
Док угледни грађани секу кила гудре
Радници у судници секу себи прсте
Некад је значило кад неко има школу
Сад хиљаде таквих виси на бироу
Гледају у шољу кад ће шљаку да забоду
Док ви гледате у понуде да забодете бољу
Распродајете државу, шибицарите лову
Пуштате стоку да једни друге кољу
Не прљате руке - то није за господу
Убијате Србију без отиска на пиштољу
Док ви окрећете главу од муке и беде
Држите медије који могу све да среде
Народ штрајкује глађу, јер нема шта да једе
Шре ће умрети гласно него тихо да избледе
Од метроа у Токију до воза у Бомбају
По сваку цену да за нашу борбу знају
Живот је јефтин када избор ти не дају
Зато наплатићемо кожу да поруке трају.
Ово је питање живота и смрти
И ове реке крви пустили сте први
Сатеран у ћошак ја немам избор други
Свестан сам да губим, али биће ваших жртви.
Ово је питање живота и смрти
Проклињем вас Богом, јер ме терате да мрзим
Одговор је терор не би ли ме чули
Преживети нећу, али биће ваших жртви.
Опет је засрала банда, ви и ваша страховлада
Опет је знак Синдиката на небу изнад града
Столица на врата, заглављена квака
Преко уста трака, да те питам нешто сада
Је л' ово напредак врсте, ново дељење правде
Једни губе - други грабе, јачи једу слабе
Гледам барабе ове наше како играју на карте
Тероризам, вирус, криза - плаше да заташкају срање
У фацу нам се смеју, ложе к'о дилеју
Решење или грешка - немам више ни дилему
Јутрос изљубио сам жену, у школу одвео сам децу
Да живе у бољем систему ја ћу да умрем за идеју
Од малих ногу сам у ћошку, од зида даље не могу
У животу к'о у рову, на улицу изнео сам борбу
У скупштинском холу држим зољу и бомбу
Одајте последњу пошту дискретном хероју
Зној капље по папиру, последњу пишем жељу
Остајте ми здрави, верни нашем хтењу
И кад умрем за истину испуните моју вољу
Пољубите за мене неку Србију бољу.
Ово је питање живота и смрти
И ове реке крви пустили сте први
Сатеран у ћошак ја немам избор други
Свестан сам да губим, али биће ваших жртви.
Ово је питање живота и смрти
Проклињем вас Богом, јер ме терате да мрзим
Одговор је терор не би ли ме чули
Преживети нећу, али биће ваших жртви.

Добро пожаловать в Сербию

Добро пожаловать в Сербию...
Добро пожаловать в Сербию, где мусора убивают,
Где нет правды ни за какие деньги, и только Бог судья.
Где всё имеет свою цену, но нет ничего честного.
Вместо того, чтобы играть, — дети колются в вену.
Где кумиры — воры, дилеры, певички.
Девчонки не успевают вырасти, а уже становятся шлюхами.
Пока грудь ещё качается, на мобильный снимают,
Друзьям из школы в туалете, как они курят.
Потом вы спрашиваете, почему у нас нет детей,
А я спрашиваю Бога, помнит ли он наш адрес.
Всю жизнь на взводе, слушаю одну и ту же песню.
33 года, когда оглядываюсь, где они?
Некоторые говорят мне: "Подожди ещё немного, и всё начнётся.
Перемены — это процесс, для которого нужно время.
Иди домой, пиши рифмы — ты не понимаешь этих тем.
Позволь, чтобы нами руководили те, кто умнее тебя".
А я им говорю: "Предатели, прочь от меня!
Слушайте внимательно сейчас это сообщение:
Мы сформировали фракции, команды готовы.
Как "Баадер-Майнхоф", я вас всех уничтожу".
Готовый, как "Хамас", репетирую с калашом.
Как "Ноябрь", я выслеживаю тебя, пока ты не станешь моим заложником.
Как Апис, "Чёрная рука", в переворотах я знаток.
Как Beogradski Sindikat, твёрдо держу курс.
Это вопрос жизни и смерти,
И эту реку крови пустили первыми вы.
Загнанный в угол, у меня нет другого выбора.
Я понимаю, что проиграю, но будут ваши жертвы.
Это вопрос жизни и смерти,
Проклинаю вас Богом, потому что вы заставляете меня ненавидеть.
Ответ — террор, чтобы вы меня услышали.
Я не выживу, но будут ваши жертвы.
Вы забрали у нас всё, и честь, и достоинство.
Так что же не ясно, когда завтра кто-то в маске,
Вооружённый до зубов, какой-нибудь отчаявшийся в городе,
Чтобы его услышали, взорвёт всё к чертям.
Вы топчете нас, топчете даже мёртвых.
Не смотрите назад — лишь бы деньги крутились.
Пока уважаемые граждане режут килограммы дури,
Рабочие в зале суда режут себе пальцы.
Когда-то это что-то значило, когда у кого-то было образование,
Теперь тысячи таких висят на бирже труда.
Гадают на кофейной гуще, когда смогут всунуть свою никчёмную работу,
Пока вы смотрите на предложения, чтобы всунуть получше.
Распродаёте страну, спекулируете деньгами,
Пускаете скотину, чтобы друг друга резали.
Не пачкаете руки — это не для господ.
Убиваете Сербию без отпечатков на пистолете.
Пока вы отворачиваетесь от мучений и нищеты,
Вы держите СМИ, которые могут всё уладить.
Народ бастует голодом, потому что нечего есть.
Лучше умереть громко, чем тихо исчезнуть.
От метро в Токио до поезда в Бомбее,
Любой ценой, чтобы о нашей борьбе знали.
Жизнь дёшева, когда тебе не дают выбора.
Поэтому мы продадим свою шкуру дорого, чтобы послание осталось.
Это вопрос жизни и смерти,
И эту реку крови пустили первыми вы.
Загнанный в угол, у меня нет другого выбора.
Я понимаю, что проиграю, но будут ваши жертвы.
Это вопрос жизни и смерти,
Проклинаю вас Богом, потому что вы заставляете меня ненавидеть.
Ответ — террор, чтобы вы меня услышали.
Я не выживу, но будут ваши жертвы.
Опять обосралась банда, вы и ваша диктатура.
Опять знак Синдиката на небе над городом.
Стул у двери, заклинившая ручка.
Скотч на рту, чтобы я кое-что у тебя спросил.
Это ли прогресс вида, новое разделение справедливости?
Одни теряют — другие хватают, сильные едят слабых.
Смотрю, как эти наши негодяи играют в карты.
Терроризм, вирус, кризис — пугают, чтобы замять дерьмо.
Нам в лицо смеются, врут, как дышат.
Решение или ошибка — у меня больше нет дилеммы.
Сегодня утром я поцеловал жену, отвёл детей в школу.
Чтобы они жили в лучшей системе, я умру за идею.
С малых лет я в углу, дальше стены не могу.
В жизни, как в окопе, на улицу вынес свою борьбу.
В зале парламента держу "Золю" и бомбу.
Отдайте последнюю дань уважения скромному герою.
Пот капает на бумагу, пишу последнее желание.
Оставайтесь здоровы, верны нашему стремлению.
И когда я умру за правду, исполните мою волю.
Поцелуйте за меня какую-нибудь лучшую Сербию.
Это вопрос жизни и смерти,
И эту реку крови пустили первыми вы.
Загнанный в угол, у меня нет другого выбора.
Я понимаю, что проиграю, но будут ваши жертвы.
Это вопрос жизни и смерти,
Проклинаю вас Богом, потому что вы заставляете меня ненавидеть.
Ответ — террор, чтобы вы меня услышали.
Я не выживу, но будут ваши жертвы.