Lyrics and translation Ceca - Zagrljaj

Zagrljaj

И ти и ја умиремо
Да се на трен бар додирнемо
К'о пут у рај љубав је та
И вечна је и немогућа
И живеће два недужна
Два претужна, хеј
Зарадиће на мом болу
Ноћни свирачи
Тек кад те видим
Сунце ће изаћи
О, самоћо свирај крај
И бићемо можда стари
За неке ствари
Пред нама само празни календари
Ал' никада стари за загрљај
И сваки мој корак је грех
Без тебе дан, без тебе смех
У ништа све претворили смо
Да патимо заслужили смо
И живеће два недужна
Два претужна, хеј
Зарадиће на мом болу
Ноћни свирачи
Тек кад те видим
Сунце ће изаћи
О, самоћо свирај крај
И бићемо можда стари
За неке ствари
Пред нама само празни календари
Ал' никада стари за загрљај
Живот је најдужи мост
Који морамо прећи
Без даха останеш
Јер тај сан о срећи
Уништи те (уништи те), пре него оствари се
Зарадиће на мом болу
Ноћни свирачи
Тек кад те видим
Сунце ће изаћи
О, самоћо свирај крај
И бићемо можда стари
За неке ствари
Пред нама само празни календари
Ал' никада стари за загрљај

Объятия

И ты, и я умираем,
Чтобы хоть миг друг друга коснуться.
Как путь в рай, любовь эта,
И вечная она, и невозможная.
И будут жить два невинных,
Два очень грустных, эй,
Заработают на моей боли
Ночные музыканты.
Только когда тебя увижу,
Солнце взойдёт.
О, одиночество, сыграй конец!
И будем мы, быть может, стары
Для каких-то вещей,
Перед нами лишь пустые календари.
Но никогда не будем стары для объятий.
И каждый мой шаг — это грех
Без тебя день, без тебя смех.
Всё в ничто мы превратили,
Страдать мы заслужили.
И будут жить два невинных,
Два очень грустных, эй,
Заработают на моей боли
Ночные музыканты.
Только когда тебя увижу,
Солнце взойдёт.
О, одиночество, сыграй конец!
И будем мы, быть может, стары
Для каких-то вещей,
Перед нами лишь пустые календари.
Но никогда не будем стары для объятий.
Жизнь — это самый длинный мост,
Который мы должны перейти.
Без дыхания останешься,
Ведь эта мечта о счастье
Уничтожит тебя (уничтожит тебя), прежде чем сбудется.
Заработают на моей боли
Ночные музыканты.
Только когда тебя увижу,
Солнце взойдёт.
О, одиночество, сыграй конец!
И будем мы, быть может, стары
Для каких-то вещей,
Перед нами лишь пустые календари.
Но никогда не будем стары для объятий.