Onlar,
tutsak
düştüler...
vatan
ki
boylu
boyunca
bir
uzun
hava...
bırakmazlar
toprak
su
içsin...
bir
damla
soluğa
dadanmışlar.
ondaki
hayata
almaya...
Они
упали
в
плену...
Одна
длинная
погода
на
всей
родине...
Они
не
оставят
землю
пить
воду...
Они
потянулись
за
каплей
дыхания.
то,
что
в
жизни
взять...
Sokaklarda
koşan
her
çığlığa
ölüm
toplanırdı.
hangi
anaya
varsan
oğul
oğul
ak...
bir
ırmağın
başına
oturmuş
gözlerini
yıkar.
Каждый
крик,
бегущий
по
улицам,
собирал
смерть.
Какая
бы
мать
ты
ни
была,
сын
и
сын
текут...
Он
сидит
у
реки
и
моет
глаза.
Kurşun
ışığını
yakmış;
can
arıyordu...
Он
включил
свет
пули,
искал
жизни...
"Sevdan
onurumdur,
eğilmez"
dediler...
has,
harbi,
yalansızdı
sevdaları...
üstlerini,
başlarını
yokladılar...
sessizce
çıkarıp
ömürlerini,
toprağa
içirdiler...
vatanın
özgürleşmesi
için,
gençliklerinin
tam
ortasında,
ömürlerinden
indiler;
ölüm
orucu'na
girdiler...
Они
сказали:
"Для
меня
большая
честь
любить
и
не
склоняться"...
О,
правда,
их
любовь
была
без
лжи...
они
проверили
начальство,
головы...
Они
спокойно
вытаскивали
его
и
пили
всю
жизнь
за
землю...
Чтобы
освободить
родину,
в
разгар
своей
юности
они
сошли
с
жизни
и
отправились
на
пост
смерти...