Wir
sind
Chaoten,
die
wie
Idiotendurchs
Computerleben
fallen,
unerziehbar,
jene
Irren,
die
richtungslos
verwirren,
die
noch
in
Gefühlen
wühlen,
deren
Zeitplan
planlos
ist,
doch
auf
ihrem
eig?
nen
Mistblühen
manchmal
Blumen.
Мы
- хаос,
словно
глупцы
летим
сквозь
компьютерную
жизнь,
неисправимы,
те
самые
безумцы,
что
сбивают
с
пути,
что
всё
ещё
в
чувствах
роются,
чей
график
хаотичен,
но
на
их
собственном
навозе
иногда
расцветают
цветы.