Al'
je
bilo
tuge
one
hladne
zime,
ti
me
ljubis,
das
- pa
nestanes,
ako
nemas
kuda
opet
mi
se
javi,
ja
ne
mogu
dana
bez
tebe.
sjecas
li
se
one
noci
kad
si
meni
rekla:
ne!
to
su
bile
moje
oci,
sto
su
s'
tobom
plakale.
evo
ide
ljeto,
ljubavi
se
bude,
ja
ti
lutam
sam,
bez
tebe...
kad
bi
ovde
bila,
kad
bi
ruku
dala...
eh,
kamo
puste
srece
za
mene.
setali
bi
gradom,
ulicama
dugim...
Сколько
же
было
печали
той
холодной
зимой,
ты
целуешь
меня,
даришь
надежду
- и
исчезаешь.
Если
тебе
некуда
идти,
снова
возвращайся
ко
мне,
я
не
могу
прожить
и
дня
без
тебя.
Помнишь
ли
ты
ту
ночь,
когда
ты
сказала
мне:
нет!
Это
были
мои
глаза,
которые
плакали
вместе
с
тобой.
Вот
и
лето
наступает,
пробуждаются
чувства,
а
я
брожу
один,
без
тебя...
Если
бы
ты
была
здесь,
если
бы
ты
подала
мне
руку...
Эх,
куда
делось
мое
счастье.
Мы
бы
гуляли
по
городу,
по
длинным
улицам...
Dok
nam
vino
dusu
opija,
nek
nas
ljudi
vide,
zagrljene,
srecne,
kako
ljubav
bitku
dobija...
Пока
вино
опьяняет
наши
души,
пусть
люди
видят
нас,
обнявшихся,
счастливых,
как
любовь
побеждает
в
этой
битве...