The
torment
was
ended.
The
people
scattered
over
the
country,
desperate,
leaderless,
starved,
the
thousands
who
had
fled
by
sea
- including
the
one
most
dear
to
me
- all
would
return,
the
pulse
of
life
growing
stronger
and
stronger,
would
beat
again.
Мучения
прекратились,
люди,
разбросанные
по
стране,
отчаявшиеся,
лишенные
вождя,
голодающие,
тысячи,
бежавшие
морем-в
том
числе
и
самый
дорогой
для
меня
- все
вернутся,
пульс
жизни,
становящийся
все
сильнее
и
сильнее,
снова
забьется.
As
life
returns
to
normal,
the
question
of
another
attack
from
Mars
causes
universal
concern.
Is
our
planet
safe,
or
is
this
time
of
peace
merely
a
reprieve?
It
may
be
that
across
the
immensity
of
space,
they
have
learned
their
lessons
and
even
now
await
their
opportunity.
Perhaps
the
future
belongs
not
to
us,
but
to
the
Martians.
По
мере
того,
как
жизнь
возвращается
в
нормальное
русло,
вопрос
об
очередном
нападении
с
Марса
вызывает
всеобщее
беспокойство.
безопасна
ли
наша
планета,
или
это
мирное
время-просто
отсрочка?
возможно,
по
всему
необъятному
космосу
они
усвоили
свои
уроки
и
даже
сейчас
ждут
своей
возможности.
возможно,
будущее
принадлежит
не
нам,
а
марсианам.