Zmaj reda - Skabo перевод на русский

Zmaj reda

Стих по пергаменту пише душа на перу
Тик по очеву опелу, тешка круна на мом челу
Па дао сам реч и сестру, спасао сам плебс и земљу
Плаћао сам данак зету, јахао у рат, уз песму
Али никада у срцу нисам изгубио веру
У Сина што на крсту страдо је за своју децу
Још он води моју руку, његов знак на моме стегу
За живота дижем кућу, дом за посвећене Њему
Схватио сам да моћ речи много већа је од мача
Човек стари, копни, бледи, временом се у прах враћа
И на челик који светли временом се рђа хвата
Само дело које вреди постаће део предања
Дајем пример, бакљу носим, не гаси се ватра знања
Владар писмен, ктитор школи, отворена врата здања
А кроз битке несаломив, први витез Реда змаја
Пресвучен у оклоп бојни пред јуриш на камп Султана

Ће се тепам с тија Турци, с тија Турци Арнаути.
Ће се тепам с тија Турци, с тија Турци Арнаути.
Ће се тепам с тија Турци, с тија Турци Арнаути.
Ће се тепам с тија Турци, с тија Турци...

На трон главни претендент нема обзира за савез
Мртвог зета дату реч, договори сад се газе
Незахвалан, он удари, погранична села пали
Требају му јаничари и све већи данак тражи
Верне дозивам прваке да мобилишу сељаке
Сви да оружја се лате и марширају напред
пред смену страже противника удар биће сутра
на челу гарде оклопника вршим смотру трупа
Судба тела је смрт, крај земаљскога живота
Јасно видим један пут, то је борба мога оца
Земљу браним, народ, крст као симбол Светог Тросјтва
мотив крајњи, то је, чврст, не пролазна задовољства
Зато срце ми је пуно, о, синови српскох мајки
Сви, без обзира на корен, витезови и сељаци
Сутра рано, у цик зоре, постаћемо ми јунаци
Чујте, бојно поље зове, земља за слободом вапи!

Ће се тепам с тија Турци, с тија Турци Арнаути.
Ће се тепам с тија Турци, с тија Турци Арнаути.
Ће се тепам с тија Турци, с тија Турци Арнаути.
Ће се тепам с тија Турци, с тија Турци...

Смирај дана носи покрет тешко поражене војске
Поље црвене је боје, где је тиранина гробље
Барјактари копља горе, да се барјаци вијоре
Овенчани славом борбе, доносимо дар слободе
Предах мира, трачак наде, да то трајни је потез
Једне империје моћне, јер је овај крај ко проклет
ту се интереси ломе, туда увек сила пође
лелек жена чест је овде на раскршћу (до) Европе

Ће се тепам с тија Турци, с тија Турци Арнаути.
Ће се тепам с тија Турци, с тија Турци Арнаути.
Ће се тепам с тија Турци, с тија Турци Арнаути.
Ће се тепам с тија Турци, с тија Турци Арнаути бе.

Дракон порядка

Стих по пергаменту пишет душа на перу,
Тик по отцовскому отпеванию, тяжёлая корона на челе моём.
И дал я слово, и сестру спасал, плебеев спасал и землю,
Платил я дань зятю, скакал я в бой, с песнею.
Но никогда в сердце не терял я веру
В Сына, что на кресте страдал за детей своих.
Всё он ведёт мою руку, знак его на знамени моём.
За жизнь возвожу я дом, дом для посвящённых Ему.
Понял я, что сила слова куда больше, чем меч,
Человек стареет, увядает, блекнет, со временем в прах возвращается.
И на стали, что сияет, со временем ржавчина берёт.
Только деянье достойное станет частью сказаний.
Пример я подаю, факел несу, не гаснет огонь познания,
Правитель грамотный, ктитор школы, открыты двери знания.
А в битвах несломлен, первый витязь Ордена Дракона,
Облачённый в доспех боевой, перед атакой на лагерь Султана.

Буду биться я с этими турками, с этими турками, албанцами.
Буду биться я с этими турками, с этими турками, албанцами.
Буду биться я с этими турками, с этими турками, албанцами.
Буду биться я с этими турками, с этими турками…

У главного претендента на трон нет уважения к союзу,
Мёртвому зятю данное слово, договорённости теперь попраны.
Неблагодарный, он ударил, приграничные сёла горят,
Нужны ему янычары и всё большую дань требует.
Верных созываю я соратников, чтобы мобилизовали крестьян,
Чтобы все схватились за оружие и маршировали вперёд.
Противнику смена караула, удар будет завтра,
Во главе гвардии закованных в броню, произвожу я смотр войск.
Удел тела – смерть, конец земного пути.
Ясно вижу я один путь – это борьба моего отца.
Землю защищаю, народ, крест как символ Святой Троицы,
Мотив конечный, это он, твёрдый, не проходящие удовольствия.
Потому сердце моё полно, о, сыны матерей сербских,
Все, невзирая на корни, витязи и крестьяне,
Завтра рано, на рассвете, мы станем героями.
Слышите, поле боя зовёт, земля о свободе взывает!

Буду биться я с этими турками, с этими турками, албанцами.
Буду биться я с этими турками, с этими турками, албанцами.
Буду биться я с этими турками, с этими турками, албанцами.
Буду биться я с этими турками, с этими турками…

Закат несёт весть о движении жестоко разбитого войска,
Поле красного цвета, здесь – могила тирана.
Знаменосцы копья поднимают, чтобы знамёна развевались.
Увенчанные славой битвы, мы несём дар свободы,
Передышку мира, луч надежды, что это – устойчивый ход
Одной империи могущественной, ведь край этот словно проклят:
Здесь интересы ломаются, сюда всегда сила идёт,
Плач женщин – частый гость на этом перекрёстке Европы.

Буду биться я с этими турками, с этими турками, албанцами.
Буду биться я с этими турками, с этими турками, албанцами.
Буду биться я с этими турками, с этими турками, албанцами.
Буду биться я с этими турками, с этими турками, албанцами, эй!