[Once
more
back
in
1827
Vienna,
he
tells
Fate
that
he
would
not
change
a
thing
from
his
past
and
risk
losing
the
music.
The
music
is
who
he
is,
the
reason
for
his
existence.
Also,
having
seen
the
influence
of
his
music
on
so
many
lives,
he
knows
that
he
could
never
give
the
music
to
Mephistopheles.
Still,
he
does
not
wish
to
lose
his
soul.
Desperately
he
ponders
his
dilemma.]
[Еще
раз
в
Вене
1827
года
он
говорит
Судьбе,
что
не
станет
ничего
менять
в
своем
прошлом
и
рискует
потерять
музыку.
Музыка
— это
то,
кем
он
является,
причина
его
существования.
Кроме
того,
видя
влияние
своей
музыки
на
жизнь
многих
людей,
он
знает,
что
никогда
не
сможет
передать
музыку
Мефистофелю.
Однако
он
не
желает
терять
свою
душу.
В
отчаянии
он
обдумывает
свою
дилемму.]