Lyrics Krivi Covjek - Lidija Bacic
Po
stoti
put
Ja
sa
sobom
sama
ja,
Na
stolu
hladna
večera
je
ostala.
Ko
naručen
opet
pobjegao
si
k
njoj,
Na
vrelo
čelu
mrzi
znoj,
usne
otjera.
Al
neću
više
ja
bit
tvoja
robinja,
što
proguta
laž
bez
pitanja.
Refren.
Odlazim
ja
niti
sretna,
Niti
jaka,
ponosna.
Kao
ružno
pače
nikad
shvaćena
Moja
ljubav
je
meni
vraćena.
Ti
budi
s
njom,
Neka
na
mojoj
strani
spava
kreveta.
Ta
je
strana
bezbroj
suza
upila
Dok
sam
čekala
krivog
čovjeka.
I
kofere
sto
sam
davno
spremila
Da
odem
na
kraj
svemira
uzimam,
A
u
njima
kao
more
dubok
san,
Da
je
sutra
bolji
dan
za
mene.
I
neću
više
biti
ja
tvoja
robinja,
što
proguta
laž
bez
pitanja.
Refren.
Odlazim
ja
niti
sretna,
Niti
jaka,
ponosna.
Kao
ružno
pače
nikad
shvaćena
Moja
ljubav
je
meni
vraćena.
Ti
budi
s
njom,
Neka
na
mojoj
strani
spava
kreveta.
Ta
je
strana
bezbroj
suza
upila
Dok
sam
čekala
krivog
čovjeka.
Attention! Feel free to leave feedback.