Lyrics Ljudmila - Đorđe Balašević

Spalio je juli seno
A Tisa nezapamćeno opala
I otkrila sprud kraj lepa
Ko stvoren za njena lepa stopala
Stari joj je bio laðar
Polu Rumun, polu Maðar, besni ker
Prema meni nikad zao
Nekako je znao da mu volim kćer

Bodom sitnim kao prezla
Moje ime je izvezla stidljivo,
Plavim koncem na gaćice
I pod karner spavaćice
Jedva vidljivo
Skrila čamac mlada trska
Koju možeš sa dva prsta poviti

Molila se Bogu Suše
Da to duže ne da im otploviti

Tu noć je Tisa nadošla
A na njoj nošnja raskošna
Samo sandalice, prstenčić

I u kosi venčić od ivanjskog cveća
Pa ipak, nije nesreća
što me se ona ne seća
Ma kakvi,
Nesreća je to se ja nje sećam

Nastavila voda rasti
Nije htela naglas kasti,

A znala je
Drugo jutro sve po starom
Al' nikad da s' lađe garov zalaje
Zaklela me da je čekam
Da će me se cela veka sećati
Na promaji žar malakše
Ima l' išta lakše neg' obećati?

Noć kad je Tisa nadošla...
Na njoj nošnja raskona
Samo sandalice, prstenčić
I u kosi venčić od ivanjskog cveća
Ne stvarno, nijeje nesreća
što me se ona ne seća
Ma kakvi, nesreća je
što se ja nje sećam.