Lyrics Namcor - Đorđe Balašević

Ne volem
Nikog, lutko, takva mi je narav
Kao odžak star i grav
Puno dima je kroz mene prošlo
Ne volem
Ujne, strine, šogore, komšiluk
Nataknem ih na čiviluk
Od njih ništa dobro nije došlo
Ne volem
Semenkare, cigoše, trubače
Burek, ulične pišače
Nek' mi moju lepu varoš vrate
Ne volem
Džipađije, dizel, butikaše
Restoteke, tamburaše
Svaku pesmu bar za strofu skrate
Mater im
Al' tebe volem, to je fakat
Ti si mi ljubav jedina
Prodaću onu našu kućerdu na lakat
Pa nek' je stoput dedina
Da kupim čet'r' konja besna
Da ih u oblak upregnem
Pa s' tobom di nas niko ne zna
Uteknem
Ne volem
Kad mi gače uđu, di več uđu
Te što brinu brigu tuđu
Koštiću u štrudli od višanja
Ne volem
Zatucane, gratis, kravataše
Hipohondre što se plaše
Da dobiju rak od razmišljanja
Ne volem,onda
Krvoločne pse i gospodare
Nađubrene trotoare
Maskirne, kad navale na pendžer
Ne volem
Lopuže što voze tuđa kola
Znaju azbuku do pola
Miču usnama dok sriču pejdžer
I ne samo da ih ne volem
Nego malo ih se i gadim
Al' tebe volem, to je fakat
Ti si mi ljubav jedina
Prodaću onu našu kućerdu na lakat
Pa nek' je stoput dedina
Da kupim čamac na dva vesla
I onaj šešir rogozan
Pa tebe, di nas niko ne zna
Odvozam
E,i onda,ne volem
Šizove i nervne bolesnike
Pre ih puštali za vikend
Sad ih puste pravo pred kamere
E,ne volem
Sve te lezibejke, da prostite
Proročice, travestite
Nek' mi gospon-dame ne zamere
Ne volem
Teget girklu na teget mantilu
Šestu ličku, sedmu silu
Opa-cupa preko Okučana
Ne volem
Izbore, televizor, plakate
Dosta, ako Boga znate
Ludnica je kanda otključana
Širom ostala, prover'te molim vas
Al' tebe volem, to je fakat
Ti si mi ljubav jedina
Prodaću onu našu kućerdu na lakat
Pa nek' je stoput dedina
Da kupim adicu od peska
Na njoj šumarak nakrivljen
Da tebe di nas niko ne zna
Sakrijem
Šta je ovo - solo?
Ih, nevolem solo
Aaa, to je onaj sopran saksofon
To tek ne volem
Ej,ne volem
Uzdržane, trezvene, pa džoging
Takve najpre strefi sloging
Al' ni krkanje mi nije blisko
Ne volem
Što odasvud samo čujes daj mi
Il' se prosi il' se zajmi
Jebote, ja nikad nisam isko
Ne volem
Štreberčine, večne odlikaše
Crne roke i sektaše
Ne padam na Tibet ili Burmu
Ne volem
Škrtariju, intelektualce
Koji važno vrte palce
Kupiš ih za špricer i kavurmu
Koju ja isto, odnosi se na kavurmu, ne volem
Al' tebe volem, to je fakat
Ti si mi ljubav jedina
Prodaću onu našu kućerdu na lakat
Pa nek' je stoput dedina
Napuklo srce na dve pole
Ljubav je teret pregolem
Baš ni to što te tol'ko volem
Ne volem
Uh, što ne volem kad se ovako završi pesma - ko racija
Što, baš je logično
Ko da je upalo nešto
Šta je?
E što tu logiku tek volem. Tu si me naš'o