Lyrics Naposletku... - Đorđe Balašević
Naposletku,
Ti
si
dobro
znala
ko
sam
ja
Otkud
sad
te
suze,
moja
mila
Rekla
si
da
se
za
točak
Bršljan
ne
hvata
Zalud
izgužvana
svila
To
je
tako
Ne
pravi
od
tuge
nauku
Mami
svetlo
na
sledećem
bregu
Okopniće
moj
otisak
Na
tvom
jastuku,
još
kako
Kao
jezuška
u
snegu
Razbiću
gitaru
Crn
je
mrak
ispunjava
Odavno
se
svoje
pesme
bojim
Pomera
u
meni
neke
gene
Dunava
Pa
ja
tečem
i
kad
stojim
Ali
opet,
da
l′
bi
ikad
Bila
moja
ti
Da
sam
vojnik
u
armiji
ljudi
Rekla
si
Da
baš
ne
umem
novce
brojati
I
da
je
ništa
sve
što
nudim
Naposletku,
ti
si
navek
Znala
da
sam
svirac
Brošić
što
se
teško
pribada
Da
me
može
oduvati
najblaži
nemirac
Da
ću
u
po'
reči
stati
Da
se
neću
osvrtati,
nikada
Ređaš
po
vitrini
fini,
porculanski
svet
Al′
ja
sam
figurica
bez
žiga
Pazi,
to
je
bajka
Što
ti
pada
na
pamet
Fali
ti
baš
ovaj
cigan
Ne,
dušo
Tek
u
jesen
otkriju
se
Boje
krošanja
Sve
su
slične
u
leto
zeleno
Naposletku,
ti
si
dobro
znala
Ko
sam
ja
Čemu
suze,
lepa
ženo
Draga
moja,
ti
si
navek
znala
Da
sam
pajac
Moj
je
šešir
šatra
pomična
Usne,
tice-rugalice
A
u
oku
tajac
Da
sam
kaput
sa
dva
lica
Da
sam
Gospo'n
propalica
obična
Naposletku,
ti
si
navek
znala
Da
sam
svirac
Da
je
nebo
moja
livada
Da
me
može
oduvati
Najblaži
nemirac
Da
ću
u
po'
reči
stati
Da
se
neću
osvrtati,
nikada
Da
ću
u
po′
reči
stati
Da
se
neću
osvrtati
Attention! Feel free to leave feedback.