Navika

Jednom je Bog pogresio
da budem s tobom kad je resio
jednom sam ja nasela bas
a ti na mene jos ne nasedas

Ja sam tvoje vlasnistvo
kad mi dajes kompliment
kad me samo pogledas
ja dobrovoljno pisem testament

Ostaricu i zalicu
sto samar nisam ti uzvratila
jezik ti dug, moj mladicu
steta sto nisam ti ga skratila

Cuti sad i sedi tu
ne gledaj kud odlazim
ne bi hteo ni u snu
na tvoj nacin da te porazim

Jer navika je to
da pretis i pred svima me brukas
al' sad je gotovo
nemoj posle da mi kukas
neka vise, neka manje
al' ja sam za postovanje