Lyrics Budimpeštanski sneg - Đorđe Balašević

Da l' se bar ponekad seti?
Plašim se da ne,
Prosto k'o u opereti, sklopilo se sve.

Violinist, tužni pajac,
Lepa žena i tokajac,
A kulise, zavejani grad.

Vodila me kud je htela,
Dobar sam ja gost,
Verešmarti, Citadela i lančani most.
Zavejani trg heroja, gde poželeh da je moja, i da uvek bude kao tad.

Zvonio je cimbal neku tužnu, staru stvar
Molila me da joj pišem jednom bar.
Zateklo je jutro snežno, same zvezde dve,
Ljubila me nežno k'o ni jedna pre.
Pogledom sam posle, dugo, pratio njen trag, zavejanom ulicom Szentharomsag,
Plašila me slutnja neka, znao sam od pre,
Sve izgleda iz daleka drukčije.

Srce malo jače bije kad se setim nje,
A listove rapsodije, bude stare sne.
Ej da mi je znati gde je, da l' se seri kada veje, il' u inat drugog ljubi tad?

Zvonio je cimbal neku tužnu, staru stvar
Molila me da joj pišem jednom bar,
Zateklo je jutro snežno, same zvezde dve,
Ljubila me nežno k'o ni jedna pre.
Pogledom sam posle, dugo, pratio njen trag, zavejanom ulicom Szentharomsag,
Plašila me slutnja neka, znao sam od pre,
Sve izgleda iz daleka drukčije.
Sve izgleda iz daleka drukčije
Sve izgleda iz daleka drukčije