Emina

Kapidžik otvori jer moga mi dina
Izvaliću direk i baglame tvrde
Pa neka se na me svi alimi srde
Jer za tobom delija umire, Emina

Sinoć kada se vraćah iz topla hamama
Prođoh pokraj bašče staroga imama
Kad tamo u bašči, u hladu jasmina
S ibrikom u ruci stajaše Emina

Ja joj nazvah Selam, jest, tako mi dina
Nešće ni da čuje lijepa Emina
Već u srebren ibrik zahvatila vode
Pa niz bašću đule zalijevati ode
Pa niz bašću đule zalijevati ode

S grana vjetar duhnu, pa niz pleći puste
Rasplete joj one pletenice guste
Zamirisa kosa ko zumbuli plavi
A meni se krenu bururet u glavi

Zamal' ne posrnuh, mojega mi dina
Ali mi ne dođe lijepa Emina
Samo me je jednom pogledala mrko
Al' haje alčak što za njome crkoh
Niti haje alčak što za njome crkoh

Ajši, ajša, jabaša
Konja jaše subaša
Ajši, ajša, jabaša
Konja jaše subaša

Po bašči se šeće, a plećima kreće
Ni hodžin mi zapis, ništa pomoć' neće
Ja kakva je pusta, moga mi imana
Stid je ne bi bilo da je kod Sultana
Stid je ne bi bilo da je kod Sultana

Umro stari pjesnik, umrla Emina
Ostala je pusta bašča od jasmina
Umro stari pjesnik, umrla Emina
Ostala je pusta bašča od jasmina

Salomljen je ibrik, uvelo je cvijeće
Pjesma o Emini nikad umrijet' neće
Salomljen je ibrik, uvelo je cvijeće
Pjesma o Emini nikad umrijet' neće