Текст песни Vrime Božje - Oliver Dragojević

Nevera se sprema, vitar lupa škurama
Sidin isprid stakla pa se borin s urama
Ruvinana duša teško vrime podnosi
Nakon bola i beštimji
Ostalo je samo ovo vrime božje
Da se sa njin borin pa da slomjen uvenen
Poslidnja je kiša dušu mi potopila
Ti se nisi vratila

Ja ne smin više tvoju sliku jubit
Ja ne smin više tebe sanjati
Jer u samoći ja polako sidin
A jubav želin, jubav dozivan

Kad dragi Bog mi grišnu dušu prosti
Jer opet san te jutros prokleja
A nevera je učinila svoje
I na tebe me opet sitila

Ostalo je samo ovo vrime božje
Da se sa njim borim pa da slomjen uvenen
Posljednja je kiša dušu mi potopila
Ti se nisi vratila

Ja ne smin više sliku tvoju jubit
Ja ne smin više tebe sanjati
Jer u samoći ja polako sidin
A jubav želin, jubav dozivan

Kad dragi Bog mi grišnu dušu prosti
Jer opet san te jutros prokleja
A nevera je učinila svoje
I na tebe me opet sitila

A nevera je učinila svoje
I tebe mi je opet vratila

Opet vratila
Opet vratila
Nevera je tebe vratila
Opet vratila
Opet vratila
Opet vratila