Текст песни Ne spavam više - Ana Stanic , Đorđe Miljenović

Uš′o si mi u život kad se najmanje nadah
Poklonio mi srce i slomio stakla,
Duša odavno ne zna da spava,
Onda si nestao zauvek mačak.

Ja sam u paklu, izvini što kasnim,
Redosled vozova nije skroz sasvim,
Nešto sam umoran, nešto sam proklet,
Samo zbog tebe ustaću opet!

Ne spava duša noćima više,
Otkad te nema ne znam da dišem,
Ne znam šta mislim, pismo ti pišem,
Stvarno je grozno, stvarno je kliše

Ušetala si komotno kao da je lako
U ovaj moj pakao i ponašala se slatko
Da li je ideja da probamo tako
Da volimo se malo i roknemo onako

Ušla sam ipak, iako znala nisam
Koliko će štete biti sa svima,
Jer iako greška si ja sam ti nišan,
Pucaj iz mene i ubij ih ipak!

Ne spava duša noćima više,
Otkad te nema ne znam da dišem,
Ne znam šta mislim, pismo ti pišem,
Stvarno je grozno, stvarno je kliše