paroles de chanson Od Sranja Se Ne Beži - Beogradski Sindikat

Malo cemo morati ipak dripackije...
Od sranja se ne beži
I sve sto imas reši
Ako ne možeš sam,
Ako nije tvoj dan,
S nekim se poveži.
Nego, baš pre neki dan,
Po kraju nešto šetao
Tu, dole, kod mene na uglu,
Iz dosade zablejao.
Sunce bilo jako, ja isključio se, zverao
Dobaciv'o gospođama,
Znam da nisam trebao.
Kad, digla se prašina,
Kola staju ispred mene,
Mi ulazi pod ručnu,
Ne zna normalno da skrene.
Upadam kroz šiber, šta je,
Jel te neko juri
Kaže, već 3 sata ispred gajbe stoje mu panduri.
Pa šta je bilo, šta si zasr'o, šta si sad poludeo?
Ma 'de znam, jesi normalan, evo, sad sam se probudio!
Čekaj, dobro, čekaj, stani, čekaj, sve ćemo da sredimo
Nismo indijanci, tu, od murije da bežimo.
Nego, samo lagano, bez ikakve panike
Do keve Jevrosime, idemo do njihove stanice
Da popričamo s' njima
Kada ne nose utoke
Imam neke ljude tamo, duguju mi usluge.
Od sranja se ne beži
I sve sto imas reši
Ako ne možeš sam,
Ako nije tvoj dan,
S nekim se poveži.
Evo, ovako da vam priznam, nekad mislim da sve znam
Da sam iznad svega namazan, i da baš sve mogu sam
Al' onda dođe onaj dan, kad sam leg'o mrtav umoran
Pa sam celo jutro bunovan, a i grad je nešto sumoran.
Samo pakujem probleme, sve se svalilo na mene
Ajd' što od ruke mi ne ide, nego što ništa ni da krene.
Onda, ja dok tako lutam krajem zaglavim na teren
Sednem, posle pola čuke uhvatim sebe da se smejem.
Ista, izguljena klupa, ista iz detinjstva grupa
Isto ljuta, isto luda, mi smo isto, trista čuda
I puno truda trebaće, al' bar nisam više smoren
I ovaj ružni dan, sad je za akciju k'o stvoren.
Od sranja se ne beži
I sve sto imas reši
Ako ne možeš sam,
Ako nije tvoj dan,
S nekim se poveži.
Znaš ona jutra kad se probudiš prazan?
Prazan kao flaše od sinoć što se vuku po podu
Prazan ti je i krevet, nema je da te povuče nazad
Pa samo sediš prazne glave dok obaveze zovu
I onda prođe ceo dan, a da ne znaš gde je otišao
I dođe onaj momenat kada neizdrž te uhvati
Kada umoran si, spava ti se, a ne možeš da dozvoliš
Da ne izašeš negde, samo malo svest da pomutiš
Pa pozoveš ekipu, da vidiš gde je ko
šta se radi, gde se kriju, jel možda ima neka akcija?
Da posle dana punog cimanja i bezvoljnog tinjanja
Barem neki osmeh uhvatiš, makar ga lovio do svitanja.
I uvek nađe se neko, a da nije bilo ko
Da se pridruži za stolom, da podeli taj plen sa tobom
Da od sranja svih mogućih i od stanja u koja se dovodiš
Izvučeš taman toliko da barem sutra jutro ispuniš.
Od sranja se ne beži
I sve sto imas reši
Ako ne možeš sam,
Ako nije tvoj dan,
S nekim se poveži.