Текст песни More stradanja - Marko Babovic

Dok kapi kiše koračaju ka zemlji
Surovost visina raspe ih u suze
I kada padnu dole i udare o zemlju
Upiju ih bore i pretvore u setu

Baš tu, na tome mestu, oslikan je portret
Podsetnik svih lica što prošla su tom trasom
Svedok tog slučaja bespomučno traži
I bori se za neki bolji svet

Kad vreme nas zaprosi
I misli ubrza svetlosnim zvucima
Poneki šapat tek ostane
Slobodne reči tu je da prenese

U moru stradanja mi smo taoci sopstvenih zabluda
U igri dodira, uvek fali jedan, niko ne dobija
U moru stradanja mi smo taoci sopstvenih zabluda
U igri dodira, uvek fali jedan, niko ne dobija

Oni tražili su nešto što nije mogla biti
Čista podudarnost, bez imalo traga vode
I kad te jednom stigne vreme i mladost napiše svoj iskaz
Shvatiš da je put mnogo važniji od cilja

U moru stradanja mi smo taoci sopstvenih zabluda
U igri dodira, uvek fali jedan, niko ne dobija
U moru stradanja mi smo taoci sopstvenih zabluda
U igri dodira, uvek fali jedan, niko ne dobija

U moru stradanja
U igri dodira

Kada kapi kiše zasite sva mora
Prihvati ih oblak i da im drugu šansu