Текст песни Priča - SEID MEMIĆ VAJTA

Jednom su se vidjeli, jedan tren,
Pogledi im zastali i to je sve,
A ljubav se je rodila kao stih,
I nikad nije prestala izmedju njih.
Dosao je jedan dan i rekao njoj,
Hocu da te vodim u svoj dom,
Idi pitaj majku da li mozes poc,
Ako kaze da si mlada
Cekacu i opet doc.
Majko da li mogu poc tu je dragi moj,
Htjela bih da idem s njim u njegov dom,
Prsten mi je donio i nesto jos,
Jednu sarenu maramu i jedan bros.
Nemoj kceri mlada si bar godinu jos,
Vrato prsten i maramu i mali bros,
Ako te voli cekace dragi tvoj,
Onda nek te vodi u svoj dom.
Prodje jedna godina dosao je on,
Dosao da vodi dragu domu svom,
Al sad otac neda i strogo kaze njoj,
Mlada si da ides a mlad je i dragi tvoj.
Ona nije cekala posla je dragom svom,
Rekla mu je vodi me u svoj dom,
Sarenom je maramom suze brisala,
Ljubila je prsten i na majku mislila.
I tako su zivjeli i zivot je bio fin,
Ljubav jos veca postala i rodio se sin,
Al jos jedna zelja u srcu ostala,
Sina da joj vide njen otac i majka.
On je sina uzeo i posao na put,
Pjesme mu je pjevao dok je plakao i bio ljut,
A kad su ga vidjeli otac i njena mati,
On je sina uzeo brzo kuci da se vrati.
Pred kucom mnogo ljudi, zene u crnini sve,
Sa suzom su mu rekli da nema vise nje,
Da teska bolest dosla je u njegov dom,
Ljubav mu je uzela, na putu je bio on.
Uzeo je sviralu i zasvirao na nju,
Pjesme o svojoj ljubavi koje nema vise tu,
A ljubav se je rodila kao stih,
I nikad nije prestala izmedju njih.