Mistähän
riittää
joka
taivaalle,
hopeaa
kuun,
tilaa
tähdille
Откуда
хватает
на
каждое
небо,
серебра
луны,
места
звёздам?
On
lokakuun
taivas,
vaan
ajassa
miel′
Октябрьское
небо,
лишь
в
мыслях
время
то,
Jolloin
huojuivat
pellot
ja
pöllysi
tie
Когда
колыхались
поля
и
пылила
дорога.
Nyt
hiljainen
raitti
matkaani
vie
eteenpäin
Теперь
тихая
дорога
ведёт
меня
вперёд.
Tähän
makaamaan
Здесь
лежать
мне,
Yllä
taivas
Надо
мной
небо,
Ilma
kuulas
Воздух
прозрачный.
Mikähän
salpaa
kerta
perässään
pyhän
hengen,
hampaat
kiristää
Что
же
сковывает
раз
за
разом
дух
святой,
скрежещет
зубами?
Nyt
kivinen
käydä
raitti
jo
on
Теперь
каменистой
стала
дорога
моя,
Ja
paino
mi
rinnassa
kohtuuton
И
тяжесть
в
груди
невыносима.
Ajoissa
kun
ei
tehtyä
saattanut
sovittaa
Вовремя
не
смог
я
примириться.
Tähän
makaamaan
Здесь
лежать
мне,
Yllä
taivas
Надо
мной
небо,
Ilma
kuulas
Воздух
прозрачный.
Mistähän
riittää...
joka
taivaalle...
Откуда
хватает...
на
каждое
небо...
Hopeaa
kuun...
tilaa
tähdille...
Серебра
луны...
места
звёздам...
Tähän
pistän
itseni
makaamaan
Здесь
я
лягу,
Ja
aion
myös
ristini
kantaa
И
понесу
свой
крест.
Оцените перевод
Альбом
Valkea ja kuulas
Внимание! Не стесняйтесь оставлять отзывы.