Lyrics Šankeru - Marcelo

Šankeru,
Ti si moj najbolji drug.
Noćas si moj saputnik. Sapatnik. Jer si... tu.
Vidiš ove ožiljke?
Posekli me jezici.
Svečano te zabole,
Al' ti me barem ni za šta ne kriviš.

Iskrvari mi iz flaše u čašu.
Iz čaše u dušu, gde nekad živeo je svet.
Uzmi otruj me, samo mi ne kvari
(Daj mi)
Ovaj ples sa njom, ovaj zaplet loš, moj napet šou.

Proliv osećanja, dok povraćam šta sanjam,
Da ti se zgadim da me ne bi slušao do kraja,
Jer su to kafanska sranja. I sluz ispod šanka
Da život postao je i sevdah, i kara.
Ljudi su me popili... vidiš, sad sam samo dance,
što cakli tek pod zadimljenim svetlom kafane.
Al' tu nema epske priče, i svi razlozi su fuš stih.
Ljudi iznužde razloge. A tužni su što su tužni.
Zapekli u prirodni čamot što ih vodi ovamo
Da sednu i šikaju i izmisle svoj razlog.
Nema čak ni tragedije što bi dala povod.
Nedogađaj. Prošluješ. Sav si kao govno.
I sam si kao Bog svoj. Bolestan od ljudi.
Umoran od sebe i istrošen do srži.
Pričaju o zemlji, uzmu pričaju o plati...
Pa i ja. I tu sam negde prestao da mladim.
Imaš tri banke, i odjednom nije to-to.
Sve manje raskršća, samo mirni put kroz Mordor.
I ne sećaš se kad si na život navuk'o kondom,
I kad se tako ravnodušno slepio sa kožom.
I smeškaš se, živuckaš, sve kul, sve ide dobro.
Tek, bezimena tuga u tebi živi svoj komfor.
Flaširana sinestezija. Ples za vinske muve.
I krivica što nisi umeo bolje da umeš.

Sa dvadeset, gledaš u budućnost dvogledom.
Nije dobro, ali biće bolje dok se tamo dođe.
I grabiš kroz to raskršće, i za sve si rođen!
Između tebe i futura – beskrajno polje volje.
Velika setva nade. Trčanje kroz kalendar.
Trud, snaga, vera – al' samo jedan treptaj,
I bum – stakla tvog dvogleda su paramparčad,
Jer udare u budućnost. I nije baš krasan prasak.
Budućnost je tu, to je ovo, i nije baš nešto.
Velika žetva trnja, probušeno meso.
Iz rupa curi svašta, ali najbrže nada.
I tako obogaljen, zveraš u cirkus iz pakla.
Bensendirani građani, kasting za Walking dead;
Vođe i vladari što igraju Game of thrones;
Uklopljivi u svašta suštinski govore – ništa.
Bez etabliranja, etabloidiranje sija.
Žale devedesete, uz tablete za smirenje.
Klinci slave devedesete, uz tAblete za smirenje.
Beše polet za uzlet, al' sve beše samo izlet.
Raskršće se suzilo na sokak kojim ideš.
Baloni ispucani po patosu posle žurke.
Ploča koji preskače. Iznurene njuške.
Cigara što me puši. U čaši nešto duše.
I krivica što neću umeti bolje da umrem.