Текст песни Miholjsko leto '95 - Đorđe Balašević

Do pola jedan je bila na času klavira
Onda korakom merila grad
I usput gledala izloge
Pardon, svoj odraz u njima
U kosi još, poput venca, ona molska kadenca
Mala vračka da upravo tad
Uz Caffe Kibic polagano nadođe on
Kao plima

Tajne su tu zato da ih neko nasluti
Postoji reč koja vredi tek kad se odćuti
Bogu je kanuo čaj, svud je prsnuo sjaj
Jedan platan će ostati zlatan
Ona kroz smeh čvrsto svoju kajdanku stišće
Ne drhti on, to je samo to uvelo lišće
Blaženo miholjsko leto
Jedno i sveto za njih

A on je nosio naglas svojih Skoro Osamnaest
Sve češće mu govore "Vi"
Begeš u grudima udara
Bije u bronzane žice
U džepu sretni staklenac, k'o, ono, novčić i zdenac
Mala vračka da nestanu svi
A ona bane ko lupež, i prospe mu kosu u lice

Tajne su tu zato da ih neko nasluti
Postoji reč koja vredi tek kad se odćuti
Bogu je kanuo čaj, svud je prsnuo sjaj
Jedan platan će ostati zlatan
Ona kroz smeh čvrsto svoju kajdanku stišće
Ne drhti on, to je samo to uvelo lišće
Blaženo miholjsko leto
Jedno i sveto za njih

Kao osrednji klošar, malo prosed i prostar
Na uglu sam zastao sam
Ne tako dobar oktobar
I misli sve u ruskom štimu
A onda shvatih, na prepad, da te volim, k'o nekad
Vreme samo raspiruje plam
U meni miholjsko leto, to prkosno sunce pred zimu
Ma, daj