Текст песни Namćor - Đorđe Balašević

Ne volem, nikog, lutko
Tak'a mi je narav, kao odžak, star i garav
Puno dima je kroz mene prošlo

Ne volem, ujne, strine, šogore, komšiluk
Nataknem i' na čiviluk
Od nji' ništa dobro nije došlo

Ne volem, semenkare, cigoše trubače
Burek, ulične pišače
Nek' mi moju lepu varoš vrate

Ne volem, džipadžije, Dizel butikaše
Restoteke, tamburaše
Svaku pesmu, bar za strofu skrate, mater im

Al' tebe volem, to je fakat
Ti si mi ljubav jedina
Prodaću onu našu kućerdu na lakat
Ma nek' je stoput dedina
Da kupim četir' konja besna
Da ih u oblak upregnem
Pa s' tobom, 'di nas niko ne zna uteknem

Jao, ne volem, kad mi gaće uđu, 'di već uđu
Te što brinu brigu tuđu
Košticu u štrudli od višanja

Jao, ne volem, zatucane, gratis, kravataše
Hipohondre što se plaše
Da dobiju rak od razmišljanja

Ne volem, onda, krvoločne pse i gospodare
Nađubrene trotoare
Maskirne, kad navale na pendžer

Ne volem, one lopuže što voze tuđa kola
Znaju azbuku, do pola
Miču usnama, dok sriču pejdžer
Nji' ne samo da ne volem
Neg' malo ih se i gadim, pravo da ti kažem

Al' tebe volem, to je fakat
Ti si mi ljubav jedina
Prodaću onu našu kućerdu na lakat
Pa nek' je stoput dedina
Da kupim čamac na dva vesla
I onaj šešir rogozan
Pa tebe di' nas niko ne zna, odvozam

E onda, ne volem, šizove i nervne bolesnike
Pre ih puštali za vikend
Sad ih puste pravo pred kamere

E, ne volem, sve te lezibejke, da prostite
Proročice, travestite
Nek' mi gospon-dame ne zamere

Ne volem, teget girtlu na teget mantilu
Šestu ličku, sedmu silu
Opa-cupa preko Okučana

Ne volem, izbore, televizor, plakate
Dosta, ako Boga znate
Ludnica je, kanda, otključana širom ostala
Provert'e, molim vas

Al' tebe volem, to je fakat
Ti si mi ljubav jedina
Prodaću onu našu kućerdu na lakat
Pa nek' je stoput dedina
Da kupim adicu od peska
Na njoj šumarak nakrivljen
Da tebe di' nas niko ne zna, sakrijem

Šta je ovo, solo? If, ne volem solo
A, to je onaj sofran saksafon, to tek ne volem

I, ne volem, dakle, uzdržane
Trezvene, pa džoging, takve najpre trefi šloging
Al' ni krkanje mi nije blisko

Ne volem, što odasvud samo čuješ, daj mi
Il' se prosi, il' se zajmi
Jebo te, ja nikad nisam isk'o

Ne volem, štreberčine, večne odlikaše
Crne rolke i sektaše
Ne padam na Tibet ili Burmu

Ne volem, škrtariju, intelektualce
Koji važno vrte palce
Kupiš ih za špricer i kavurmu
Koju ja lično isto, misi' se na kavurmu ne volem

Al' tebe volem, to je fakat
Ti si mi ljubav jedina
Prodaću onu našu kućerdu na lakat
Pa nek' je stoput dedina
Napuklo srce, na dve pole
Ljubav je teret, pregolem
Baš ni to, što te tol'ko volem, ne volem

Joj, ovaj, ovo što ne volem
Ovako kad se završi pesma, ko racija je
Što, baš je logično, šta
Ko da je upo' nešto, šta je
U, logiku tek volem, evo tu si me našo'