Текст песни Drvena pesma - Đorđe Balašević

Snio sam noćas nikad prežaljenu stvar
Mog drvenog konjića
Kanap i zvuk točkića
Vrbice zvon
Za mnom verni Sančo moj
U pohodu na Nespokoj

Snio sam još i svoju prvu tamburu
Kako k'o noćna dama
Iz južnog Amsterdama
Iz izloga mene klinca zavodi
Na smrtne grehe navodi

'Di je to drvo raslo, od kog je tesana?
Dal' se pod njime neko nekada ljubio?
Otkud u njemu izvor svih mojih pesama?
Dal' je to znao onaj ko ga je dubio?

'Di je to drvo raslo, vrh kojih bregova?
Dal' nas je ista kiša mlađane zalila?
Ko mu je grane kreso, mati ga njegova?
Čija je ruka lišće s jeseni palila, da znam?

Snio sam, onda, krevet sav u čipkama
Obesnu igru vatre
Sklopljene šalukatre
Na uzglavlju ruža u intarziji
Pod kojom smo se mazili

Snio sam sanduk crni, srebrom okovan
Novembar, izmaglica
I kvartet dragih lica
Maleni čun nasred luke pokisle
Da me u večnost otisne

'Di je to drvo raslo, spram kojih vetrova?
Dal' je pod njime neko za nekim žalio?
Što ga je grom obiš'o, mati ga Petrova?
Ko je u šake pljuno, pa ga strovalio?

Jedina moja mila što si me budila?
Bio sam tako blizu naličja vremena
Taji se jedno drvo u mojim grudima
Gde li će nesto nići iz toga semena, da znam