Ponekad

Uvek tako počinje,
hladan vetar probudi mi sećanje
koje poput noža moje srce probada.
Teško mi je živeti, s gorčinom
koju moja greška nosi, a srce zna
da sad je nemoguće da ti se da.

Ponekad nazvala bih te
ponekad vratila bih se
a ne znam da li tvoje srce
prebolelo je sve.
Ponekad nazvala bih te
ponekad vratila bih sve
da mogu kasno je
da sve na staro sada vrati se.
Mislila sam meni će,
vreme i daljina samo pomoci,
ali gde god
krenem tvoje oči uvek vidim ja.
Mozda sam zaslužila, da me
prošlost tako bolno proganja,
jer kad neko pokloni ti sebe
to je svetinja.
Ponekad nazvala bih te
ponekad vratila bih se
a ne znam da li tvoje srce
prebolelo je sve.
Ponekad nazvala bih te
ponekad vratila bih sve
da mogu kasno je
da sve na staro sada vrati se.
Ponekad nazvala bih te
ponekad vratila bih se
a ne znam da li tvoje srce
prebolelo je sve.
Ponekad nazvala bih te
ponekad vratila bih sve
da mogu kasno je
da sve na staro sada vrati se.
Ponekad nazvala bih te
ponekad vratila bih se
a ne znam da li tvoje srce
prebolelo je sve.
Ponekad nazvala bih te
ponekad vratila bih sve
da mogu kasno je
da sve na staro sada vrati se.
Kraj